Sažetak

Publika je neprestano aplaudirala i pozivala g. Krležu, koji nije htio da izađe pred zavjesu...( Iz zapisa Milana Begovića,1922.godine).             

I dok je publika aplaudirala i pozivala Krležu da izađe pred zavjesu, on je u svojim ilirskim zapisima razmišljao: Čovjek je uznemiren trajno.  I postoji duboko negdje u nama slika, zakopana, potopljena kao ikona srebrom okovana u zdencu. Ta slika tiha kao svitanje na moru kada je sve sivo i kad se ne čuje ništa nego kloktanje vode.To je vrijeme šutnje, kad se čovjek pere od nemira i roni u tišini.

Filmski portret Miroslava Krleže je pokušaj da se otkrije slika koja je zakopana, potopljena, kao ikona srebrom okovana u zdencu...